Vrijeme je za GENERALNO SREĐIVANJE ŽIVOTA: Izbacujemo SMEĆE iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti

U punu čašu ne možete dosuti vodu. Ovo je jedan od osnovnih principa bilo kakvih promena. Ne možete kardinalno promeniti život ako delujemo pod haotičnim teretom prošlosti.

Vaša životna slagalica uvek će da se slaže u istu sliku, ako ćete koristiti iste elemente, ma koliko ih izmešali na početku.

Počnite svesno stvaranje sebe, i svog novog iskustva, izbacivanjem svog smeća iz svog života: na fizičkom, energetskom i mentalnom nivou.

Nekontrolisano gomilanje prošlosti dovodi do dve stvari:

1. Beskonačnom reprodukovanju prošlosti. Život počinje da liči na „deža vi“

2. Usporavanju brzine života. Gledaš druge koji stižu sve brže od tebe i ne razumeš kako to uspevaju. Životni uspeh i realizacija, mogući su samo u najbržoj brzini.

Ima smisla  generalno srediti život u sve tri dimenzije: u prošlosti, u sadašnjosti i, nemojte da se iznenadite – i u budućnosti. Tako je, u vašoj budućnosti već su nagomilana sr*, u obliku verovanja u njega, izvinite na izrazu, ali i njega treba srediti.

Predlažem da počnite sa sadašnjošću. Ona je stvarna, sada i ovde. Kompletno čišćenje tekućeg trenutka od smeća, pridodaće vam primetnu snagu i svežu energiju, a ona će vam itekako biti potrebna.

A sada detaljnije

Čime će ovog vikenda biti angažovani oni koji ozbiljno nameravaju sastaviti novu slagalicu svog iskustva:

1. Bacamo smeće.

Oslobađamo se  svog smeća. Za početak – iz svoje kuće. Bacamo, delimo, odnosimo. Ali, ne po principu: „spakovaću u kutiju, pa kad budem imala vremena odneću u Crveni krst. Zaista pakujemo i nosimo. Nista ne ostavljamo na listi „čekanja“.

Šta je smeće?

To je sve što ne koristite. Hajde, ovako: sve ono što niste koristili u toku cele godine (ovo je vema lojalno), treba skloniti-podeliti-prodati-baciti:

1. Odeća, koju ne nosite. A ona, složićete se, zauzima solidan deo, pogotovo u ženskom garderoberu, i otprilike deli se na:

– Odeću koju ne nosite ( a takva, složićete se, zauzima solidan, ako ne i veći deo, pogotovo u ženskom garderoberu)

2. Veći deo suvenira, sem tih, koje stvarno stvaraju udobnost u enterijeru (to je sigurno manji deo onoga što imate).

3.  Neodgovarajuće ili zastarelo posuđe, kuhinjski pribori, aparati.

Što više izbacite, time je za vas bolje. Shvatite, svaka stvar, bukvalno svaka, to je delić vaše energije, gledajte na njih trezveno, i uzimajte u svoje novo iskustvo samo ono što je vama zaista potrebno, i što će vas radovati. Pristupajte svim stvarima sa pitanjem: „Da li želim da ostavim ovu (staru) energiju, ili neka  na njeno mesto dođe nova?“

U punu čašu ne možete dosuti vodu. Koliko prospete, toliko ćete i dosuti. Ako budete pohlepni – nemojte da se iznenadite – što i većim promenama jednostavno neće biti mesta da uđu.

U principu, generalno sređivanje kuće, to je igra sa nazivom: „Koliko sam spremna da pustim novo iskustvo u svoj život“. Koliko bacite – na toliko ste i spremne.

Usput, ovo se odnosi na sve vaše prostore, uključujući radno mesto u kancelariji, vikendicu, automobil, privatni avion, ili šta već  posedujete.

2. Bacamo fajlove.

Bacanje đubreta – to je svečanost. Vreme da se izbace fajlovi!

Koliko dugo vremena provodite sedeći za računarom? To je vaš prostor, iako  virtuelan, on je takođe deo vaše energije. Navikli smo sve skladištiti u kompjuter. Što da bacamo? Hard disk je dovoljan za sve.

Ovde je princip isti: čišćenje – je oslobađanje energije. Ostavite samo ono što vam se sviđa i što je dragoceno. Zašto čuvati film, koji vam se ne sviđa? Zašto čuvati neke stare i bespotrebne fajlove. To je sve deo vas. Nosimo sa sobom shvatajući da što je veći teret, time je sporija brzina, ili ćemo ustupiti mesto novome?

3. Filtriramo dolaznu informaciju.

Informaciona intoksikacija – niste čuli? To je rasprostranjena bolest, kojom su mnogi sada zaraženi. Oni čitaju na socijalnim mrežama sve redom, beskonačno šeruju  citate velikih ljudi, potpuno atrofiraju mogućnost da čuju glas svoje duše.

Informacija poseduje sposobnost akumuliranja, ona nigde ne ide iz naše podsvesti, zato je treba temeljno filtrirati. Ostaviti samo ono što je vredno, i odmah počinjati sa realizacijom – onda nas ona uči i razvija naš um. U suprotnom, zakrčuje kanale, stvarajući moćnu infomacionu buku. To dovodi do pojave grešaka na putu, zbog nemogućnosti da se čuje glas svoje duše.

Zato danas preporučujem da uradite sledeće:

– Sredite svoju listu prijatelja

– Uklonite praćenje koje vam ne odgovara, i ne inspiriše vas ni na šta. Ponekad i ne znate zašto ste ih uopšte dodali za prijatelje.

– Očistite svoje zidove

– Obrišite ili sklonite ljude, čije vas postovi nerviraju. Posebno one koje šeruju negativne vesti.

– Opredelite se za listu blogova, sajtova i stranica koje nameravate da čitate.

Ni u kom slučaju ne treba da bude po principu: „Mene su dodali – dodam i ja, i čitaću.“  Ne! To  treba da bude izbor kvalitetnih resursa koji vas upotpunjuju, i raduju. Ovu listu, takođe, treba s vremena na vreme čistiti, i popunjavati novim resursima.

4. Završavamo nezavršene poslove.

Važno je završiti sve poslove sa spiska „očekivanje“: ili promeniti ih u status „u procesu“, i realno raditi i uraditi. Najbolje je rešiti za sebe da je u ovoj fazi ta stvar završena, i vi je više ne radite, nego vučete za sobom taj teret. Morate osetiti iznutra da su svi vaši poslovi urađeni, aktuelni procesi u realizaciji, tako da ne ostaje suvišnih pitanja. Ovo je „prva brzina“ da se približi pitanju: „Šta ja želim u ovom životu?“. I kretati se ka svesnim promenama.

U završetku.

Proces generalnog spremanja sadašnjosti, sastoji se od dva ključna elementa: oslobađanja smeća na svim nivoima, i organizacija svojih obaveza, uključujuci i dolazni informacioni protok.

Podesite svoji kanale tako da primate samo kvalitetnu, korisnu informaciju u optimalnim količinama, i uvidećete kako će se preobraziti vaš svet.

Stvoriti sebe ponovo, moguće je samo u tom slučaju ako razumete da vam staro iskustvo nije savetodavac.

A sada, vreme je generalno čišćenje!

Izvor: uspesnazena

Mudra priča o tome kako reagovati na zavist, zlobu i uvrede

Živeo je jednom stari mudri samuraj.

Imao je grupu učenika, i obučavao  ih mudrosti i ratnim veštinama. Jednog dana, za vreme obuke, došao mu je mladi ratnik, poznati po svojoj grubosti i okrutnosti.

Njegova omiljena taktika je bila provokacija: vređao je suparnika i tako je gubio strpljenje, prihvatao je izazov, ali u besu je pravio grešku za greškom i, naravno, gubio je borbu.

Tako se dogodilo i ovog puta: ratnik je uzviknuo nekoliko uvreda i počeo posmatrati reakciju samuraja. Samuraj je mirno nastavljao sa predavanjem.

Ovo se ponovilo nekoliko puta. Kada  samuraj nikako nije odreagovao i treći put, ratnik je ljut, otišao sa predavanja.

Ostali učenici su pažljivo, i sa interesovanjem posmatrali ovu situaciju. Nakon odlaska ratnika, jedan nije izdržao:

– Učitelju, zašto ste tolerisali njegove napade i vređanja? Trebali ste ga izazvati na borbu!

Mudri samuraj je odgovorio:

– Kada vam neko donose poklon, i vi ga ne prihvatite, gde li će poklon završiti?

– Kod svog  vlasnika – odgovorili su učenici.

– Isto važi i za zavist, mržnju, uvrede i zlobu. Sve dok ih ne prihvatite, oni pripadaju osobi koja ih je donela.

 

Izvor: uspesnazena

Ako ne možete nekome oprostiti, jednostavno pročitajte ovo…

Mrzim sve postojeće klišee o praštanju.

Znam svaku poslovicu, svaki savet, svaku opštepriznatu mudrost, zato što sam pokušavala pronaći odgovore u literaturi. Pročitala sam sve postove na sajtovima i blogovima, posvećene iskustvu opraštanja.

Ispisala sam citate Bude, i naučia ih napamet – ni jedan od njih nije proradio. Znam, da rastojanje između „rešenosti oprostiti“ i pravog osećaja duhovnog mira može biti beskrajno daleko. Ja znam.

Praštanje – je neprohodna džungla, za svakog od nas ko želi pravdu. Sama misao o tome da će neko otići nekažnjen, posle svega što je učinio, nanosi bol.

Praštanje izgleda kao izdaja sebe. Ne želite da se predate u borbi za pravdu. Ljutnja gori u vama, i truje vas sopstvenim otrovom. Vi znate to, ali i dalje ne možete otpustiti situaciju.

Ljutnja postaje deo vas – kao srce, mozak ili pluća. Znam taj osećaj. Meni je poznat taj osećaj, kada bes u krvi udara u ritmu vašeg pulsa.

Ali, ono što treba zapamtiti o ljutnji: to je instrumentalna emocija. Mi se ljutimo, zato što želimo pravdu. Zato što mislimo da ćemo imati korist od toga. Zato što smatramo: što smo više ljuti, time možemo učiniti više promena. Ljutnja ne razume da je prošlost već završena i šteta je već načinjena. Ona kaže da će osveta sve ispraviti.

Biti ljut – to je kao stalno čeprkati po rani koja krvari, smatrajući da će tako ožiljci biti izbrisani. Kao da će čovek, koji vas je ranio, jednog dana doći i napraviti šav takvom neverovatnom preciznošću, da od rane neće ostati ni traga.

Istina o ljutnji je takva: to je odbijanje lečenja. Vi se plašite, vama je strašno, jer, kad rana zaraste, moraćete živeti u novoj, nepoznatoj vam koži. A vi želite vratiti staru. I vaša ljutnja vam šapuće da je najbolje ne zaustavljati krvarenje.

Kada u vama sve kuva, praštanje izgleda nemoguće. Želimo da oprostimo jer naš um shvata da je to zdrav izbor. Želimo mir, spokoj, koji nudi oproštaj. Želimo da se oslobodimo. Želimo da ova vreva u mozgu prestane, ali ništa sa sobom ne možemo uraditi.

Zato što nam glavnu stvar o praštanju niko nikad nije rekao: ono ništa neće  ispraviti. Ono nije gumica koja će izbrisati sve što vam se dogodilo. Ono neće ukinuti bol sa kojim ste živeli, neće vam pružiti momentalno smirenje. Traženje unutrašnjeg mira – to je dug i težak put. Praštanje je samo ono što će vam  omogućiti da izbegnete „dehidraciju“ na tom putu.

Praštanje je odustajanje od nade.. To je shvatanje da je sve gotovo, prašina se slegla i ništa se ne može vratiti prvobitnom obliku. To je priznanje toga da se nikakvom magijom ne može popraviti šteta. Da, oluja je bila nepravedna, ali ipak,  morate živeti u porušenom gradu. I nikakva ljutnja ga neće podići iz ruševina. Moraćete to uraditi sami.

Praštanje je preuzimanje lične odgovornosti  – ne za uništenje, već za obnavljanje. Ovo je odluka o tome kako povratiti svoj mir.

Praštanje ne znači da morate biti prijatelji sa onima koji su vam naneli bol. Vi, jednostavno, razumete da su oni ostavili trag, i sada ćete živeti sa takvim ožiljkom. Prestaćete čekati čoveka koji vas je slomio, da bi on vratio sve „kako je bilo“. Počećete lečiti rane, nezavisno od toga hoće li ožiljci ostati. Nastavite živeti dalje sa svojim ožiljcima.

Praštanje nije trijumf nepravde. Reč je o stvaranju sopstvene pravednosti, sopstvene karme i sudbine. Suština je u tome da se ponovo stane na svoje noge, i odlučiti  ne biti nesrećnim zbog prošlosti.

Praštanje je razumevanje toga da vaši ožiljci neće određivati vašu budućnost. Praštanje ne znači da se predajete. Ono znači da ste spremni sakupiti snagu i krenuti dalje.

Izvor: uspesnazena

Da li ste svijesni koliko ste sretni?

Stara narodna kaže da za sve postoji vreme i da će sve doći u svoje vreme. Ali mnogi tu krilaticu koriste kao opravdanje za tapkanje u mestu, za nedešavanje svega onog što bi želeli, za manjak snage da priznaju da za to tapkanje u mestu ima i njihove krivice. Budite vi svoje vreme!

Udahnite svaki dan kao poslednji, iako je to onaj kliše koji svaki dan izgovaramo ali ne živimo po njemu. Menjate šta možete, a pomirite se sa onim što ne možete menjati.

Jedino činjenica i spoznaja da držite konce života u svojim rukama koliko-toliko doprinjeće da vam samopouzdanje raste. A kad imate sopstveno samopouzdanje imate najači „vetar u leđa“ koji možete poželeti kroz život. Ono će učinit da znate da možete da računate na SEBE.

Onda ćete postati sebi i snaga i uteha, znaćete sebe obradovati i rastužiti. A i drugima oko vas će biti lakše jer to nećete tražiti u njima i razočaravati se ako ne dobijete u obliku/ i kako ste vi zacrtali. Lakše ćete se nositi sa situacijama i odnosima u okolini jer ćete ih moći realistično sagledati i nećete uvek osećati da ste vi krivi za nešto.

Velika je stavka oprostiti sebi i drugima.  I toliko o tome govore svi medicinski stručnjaci iako to zvuči lako, ali je u realnosti totalno drugačije. Oprostite drugima za nešto na šta ne možete uticati (kao npr. odnos roditelj-vi) oprostite i prihvatite stanja i neke odnose oko vas takve kakvi jesu i činjenicu da niste vi krivi i ne  zavisi sve od vas. Čak šta više možda i nje smak sveta što su ti odnosi takvi kakvi jesu.

Onda oprostite sebi u miru i tišini. Za sve propuštene prilike, ali ne one koje vam zameraju roditelji i okolina već koje zamerate sami sebi. Prošlost su, i to kajanje pretvorite u mudrost za ubuduće i ne ponavljajte isto jer već znate ukus gorčine koji ćete imati kasnije.

Pomirite se sa dragim ljudma sa kojim ne pričate iako vi niste krivi, ali to ne menja bol koju imate u duši. Budite veliki napravite vi prvi korak i smirite dušu, iako ti odnosi više nikad neće biti isti, ali barem ćete biti mirniji.

Ne preuzimajte na sebe terete koje NE MORATE, bilo da se radi o obavezama u porodici, bilo da se radi o požrtvovanosti ka deci ili obavezama na poslu. Shvatite da je zaista istinita lančana reakcija u kojoj ako vi niste dobro i ok sami sa sobom ne mogu to biti ni vaši odnosi sa decom, mužem/ženom i okolinom.

Koliko god sebično zvučalo, tako je. I ne treba da vas peče savest kad od svakodnevnog života odvojite neko vreme za sebe, kupite sebi neku sitnicu jer vaše zadovoljstvo se prenosi na sve druge oko vas.

Spoznajte sami sebe i šta vas čini sretnim jer ljudi se menjaju svakodnevno. Menjaju se pod uticajem života, okolnosti, godina. Tako se i menja ono što vas čini sretnim. Jer osnova onog duševnog mira tj. polazna tačka je da poznajete sebe i dok god niste načisto sami sa sobom ne možete osjetiti taj mir.

Ta spoznaja znači prihvatanje sebe. Baš takvi kakvi jeste. Čak i sa manama. Pa šta. I sa viškom kilograma. Pa šta. I sa čudnom naravi. Pa šta. Kad prihvatite sebe takvog kakvi jeste ona ćete znati šta i trebate zaista mjenjati i pokušaćete raditi na tome. Priuštite sebi bar momente sreće po vašem.

Ako ste živi i zdravi i porodica vam je na broju, vi već imate polaznu osnovu da budete sretni i da napravite nešto od onog što ste zacrtali, ali budite skromni. I budite iznutra svesni da zaiste i jeste sretni ako to imate. Ne trošite energiju na sjetu i želju da šetate kroz život tuđim cipelama, jer su skuplje, udobnije.

Kad posustanete i požalite se na težinu života pomislite samo koliko je bolesnih ljudi oko vas, ljudi koji nemaju člana porodice, ljudi kojima je neizvjesna sutrašnja zora, ljudima koji se lavovski bore za potomke i ljudima kojima su deca bolesna..

Život je prekratak, pojednostavite ga i živite po svom. Nije vas okolina donela na svet niti će sa vama na onaj svet, zato slušajte sebe i živite po svojim pravilima života.

Nemojte  biti  oni koje shvate blagoslove života koje imaju tek kad ih izgube! Jer to ne bude onda neka mudra spoznaja nego početak neke tuge sa jednom posebnom težinom (osećajem krivice, kajanja) jer znali ste šta imate (teoretski) ali niste to tako doživljavali.

Autor: Maja Despot (Džejzerka)

PRESTANI DA GUBIŠ SVOJE JA: Život počinje tek kad prekineš da ugađaš drugima

Život počinje tek onda kada prestaneš ugađati drugima, ta ne ugađaš uvijek ni sebi.

U početku misliš da će ti to nešto donijeti, s vremenom se i navikneš na to, ali na kraju shvaćaš da s time samo gubiš sebe. Gubiš svoj „ja“ da bi zadovoljio tisuće drugih koji ti se nikada neće otvoriti, koji nikada neće napraviti za tebe ono što bi ti napravio za njih. Kada uđeš u taj začarani krug shvatiš na kraju da si vezan za razmišljanje drugih, štoviše da ovisiš o njemu.

Život počinje tek onda kada prestaneš ugađati drugima. U početku misliš da je ljudima do tebe stalo, ali s vremenom ti ljudi u svom ponašanju stvarno pokažu koliko im je do tebe stalo. Gubiš tako svoje snove jer se moraš prilagođavati njihovim snovima, gubiš tako svoje izvorne osjećaje jer ne smiješ povrijediti njihove, gubiš tako svoj stav jer se ne smiješ suprostaviti njihovom, a onda se na koncu pitaš zašto si nesretan.

Život počinje tek onda kada prestaneš ugađati drugima. Ali do toga treba doći, ponekad prođe pola života dok shvatiš tu jednostavnu istinu i pitaš je zašto nisi razumio prije. Možda si mislio da to radiš zato što si čovjek velikog srca pa trebaš pomagati drugima, ali na kraju shvatiš da pomaganje nije ispunjavanje nečijih prohtjeva i svakojakih želja, i da je to što drugome činiš njemu potpuno svejedno pa ako ti nećeš potražit će novu žrtvu.

Treba jednom početi sebe gledati, razmišljati iz perspektive vlastitoga srca. Tek kada počneš poštovati sebe, moći ćeš i drugoga poštovati. Potraži svoju sreću u mogućnostima koje ti život pruža dajući sebi šansu da svakoga dana počneš ispočetka koliko god pogreška jučer napravio. Ne moraš zadržati sve ljude koje sretneš u svom život, samo zadrži svoju jedinstvenost i originalnost i oni pravi će s tobom ostati.

Izvor: savjetnikuspjeha

Kada vas drugi vrijeđaju i pričaju ružno o vama

Svi smo mi u našim životima doživjeli da nas netko vrijeđa. Priča ružno o nama, širi neistine. Kada dođu do nas takve priče, ili još gore, kada uživo slušamo kako nas netko vrijeđa, osjećamo se tužno, a često i planemo. Branimo se. Uzvratimo, vrijeđamo onoga tko nas vrijeđa. Ne biramo riječi. Kažemo što mislimo, a i ono što ne mislimo. Želimo povrijediti tu osobu. Želimo da ju boli onako kako nas boli.

Ono što je mene zanimalo bilo je zašto mene to boli? Zašto mi je važno što netko priča? Zašto me boli kada čujem da netko kaže da sam ovakva ili onakva, pogotovo kada znam da to nije istina? Zašto uopće imam potrebu reći da nije istina?

Prvo mi se javljao osjećaj za pravdu. Ne samo kada bih ja bila u pitanju, već i kada bi netko drugi bio u pitanju.

‘Ne, on ti nije takav. Nemoj tako pričati.’

Htjela sam ispravljati stvari.

Meni osobno, prije nekoliko godina, kada bi netko rekao nešto ružno, uvrijedila bih se jer su u meni bili kompleksi i nisko samopoštovanje koje bi to prihvaćalo kao istinu.

Mislila sam kako je to sigurno istina. Ja jesam takva i takva. Zašto bi inače to netko rekao?

Danas nije tako. Danas kada mi netko kaže neku bedastoću tipa ‘Glupa si.’, meni je to smiješno.

Ja znam da ja nisam glupa. Zašto bih se onda uvrijedila kada mi netko kaže da jesam?

Isto tako, zašto bi mi bilo stalo do mišljenja osobe koja priča takve stvari o meni? Zašto bih htjela takvu osobu uz sebe?

Danas je tako jer znam da kada netko priča ružno o meni, on zapravo govori o sebi, ne o meni. Da misli lijepo o sebi, ne bi imao potrebu pričati ružno o meni.

Žao mi je ljudi koji imaju potrebu umanjiti drugoga da bi sebe uzdigao.

Poštujte prvo sebe, a zatim druge ljude. Kada sebe poštujete, onda ćete znati poštovati druge. Isto tako, kada poštujete prvo sebe, pa tek onda druge, drugi će znati vas poštovati. Ljudi namirišu kada sebe netko ne poštuje i nepoštivanjem vas samo vam pokazuje da se ne poštujete, upravo time što vas on ne poštuje.

Zamislite prekrasan dan. Zamislite kako radite ono što volite, osjećate se divno, ispunjeno. Uživate. Možete biti na plaži. Osjećate potpuni mir i divotu. Ležite na ležaljci, imate sklopljene oči i uživate. Netko prolazi, potpuni neznanac, i čujete kako govori o nekome. Priča da ta osoba tu leži i uživa dok on jadan mora raditi. Govori da je ta osoba lijena i kako je lako njoj uživati, dok ima drugih koji moraju raditi.

Otvarate oči i vidite da ta osoba pokazuje na vas.

Vi ste na tren iznenađeni. No, vi ne znate tu osobu. I uživate u svome vremenu, što vas briga. Shvaćate da je ta osoba frustrirana sobom, i time što mora raditi. Da je bilo tko drugi tu ležao, govorio bi toj osobi, ne vama. Ne dira vas ta osoba. Vi osjećate da ste zaslužili svoj odmor, i cijela priča jednostavno nije vaša stvar.

Tako je i u životu. Ljudi su nezadovoljni i frustrirani sobom. Imaju potrebu negdje izbaciti svoje nezadovoljstvo i ako vi naiđete, vi ste meta.

Pogledajte u sebe. Koliko puta ste vi imali potrebu za istim? Izbacili biste svoja nezadovoljstva na svoje bližnje? Na kolege, prolaznike, prijatelje? Osjećate manjak samopouzdanja, netko naiđe i taman ako imate priliku da ga umanjite, vi to učinite pa time sebi nadomjestite svoju nesigurnost. Podignete se.

Sjetite se dana kada biste bili nezadovoljni sobom i onda vam naiđe netko pun zadovoljstva. Iritira vas. Dok zajedljivo pričate i brišete njegovo zadovoljstvo punite sebe zadovoljstvom.

Kada god vam nisu jasni tuđi postupci, samo se sjetite kada vi radite to isto.

Sretan čovjek nema potrebu umanjiti druge. On je sretan, i jedino što želi je i da drugi budu sretni.

A, ako mislite da je sretan baš zato što vrijeđa druge, da ga to puni, onda on nije sretan. On je onda duboko nesretan.

Svi mi učimo dok smo ovdje. Što prije počnete učiti, bolje za vas. A i za druge. Budite primjer.

Sljedeći put kada čujete da netko priča protiv vas, suzdržite se od uzvraćanja istom mjerom. Što imate od toga što ga sada vrijeđate? Uostalom, oni koji slušaju kako vrijeđate, oni nemaju poštovanja prema vama. Više će vas poštovati ako ne uzvratite. Kada vrijeđate, vi dajete za pravo da se vas vrijeđa. Vi pokazujete da je u redu da se nekog vrijeđa. Uostalom, kada ne vrijeđate, sami ćete sebe više voljeti. Sami ćete sebi čestitati, osjećat ćete se kao bolja osoba.

Čovjek se općenito dobro osjeća kada učini nešto dobro. Znam da boli kada čujete takve stvari, no, od spuštanja na isti nivo ne pokazujete ništa drugo nego da ste se spustili na isti nivo. A vi ste mnogo više od toga.

I još jedna stvar. Ako imate oko sebe ljude koji vas vrijeđaju, zapitajte se zašto ih imate? Što vas to drži u njihovoj blizini? Zašto se kažnjavate njima? Što je to u vama da misli da zaslužuje takve ljude u svojoj blizini? Osvijetlite u sebi te odgovore i maknite se od takvih ljudi.

Nitko ne zaslužuje da ga se vrijeđa, da se netko iživljava na njemu.

Gledajte u zvijezde, ne gledajte u ove dolje što gledaju u zidove i ograničavaju se umjesto u zvijezde koje pokazuju kako granica nema.

Autor: Maja Pernar

Sačuvajte ovaj tekst i pročitajte ga kad se čini da je sve krenulo nizbrdo

Mi vjerujemo da uvijek postoji nešto na čemu svi mi možemo biti zahvalni. I da bez obzira koliko je situacija dobra ili loša, moramo se svaki dan probuditi zahvalni za naš život, jer se negdje netko očajnički bori za svoj.

Istina je da sreća nije nepostojanje problema, nego sposobnost da ih rješavamo. Zamislite samo sve predivne stvari koje vaš um može prigrliti da se ne mora toliko mučiti sa vašim problemima. Uvijek gledajte ono što imate umjesto onoga što ste izgubili. Jer ne računa se ono što vam je život uzeo; već se računa što ćete raditi s onim što vam je ostalo.
U svakom životu postoje razdoblja kada se čini da je sve krenulo nizbrdo. Kada nastaju pukotine kroz koje se u nas uvlači očaj, beznađe, strah i neizvjesnost. Važno je znati da se nikada ne treba predati.

Mi sa Zdrave i Sretne vam savjetujemo da si sačuvate ovaj tekst za razdoblja kada se čini da je sve krenulo nizbrdo. I nadamo se da će vam onda biti lakše.

1. BOL JE DIO ODRASTANJA
Ponekad vam život zatvori vrata jer je vrijeme da krenete dalje. I to je dobra stvar jer se često ne želimo pokrenuti dok nas okolnosti na to ne natjeraju. U teškim vremenima podsjetite se da bol ne dolazi bez razloga. Ostavite bol iza sebe, ali nikad nemojte zaboraviti što vas je naučila. Samo zato što se morate boriti, ne znači da ste neuspješni. Svaki veliki uspjeh zahtjeva neku vrstu borbe. Budite strpljivi i pozitivni. Sve će na kraju biti u redu; možda ne istog trena, ali na kraju hoće.

Zapamtite da postoje dvije vrste boli: bol koja vas može povrijediti i bol koja će vas promijeniti. Kada se prepustite životu, umjesto da mu se opirete, obje boli će vam pomoći da se razvijate.

2. SVE JE PRIVREMENO
Svaki put kada pada kiša, ona će i prestati. Svaki put kad se povrijedite, počinje zacjelivanje. Poslije tame uvijek dolazi svjetlo. Ovo često zaboravljamo i biramo vjerovati da će tama trajati zauvijek. Neće. Ništa ne traje zauvijek.

Ako su vremena dobra, uživajte u njima. Ako su vremena loša, ne brinite previše jer neće trajati zauvijek. Samo zato što je trenutno život težak, to ne znači da se ne smijete smijati. Samo zato što vas nešto muči, ne znači da se ne smijete nasmješiti. Svaki trenutak vam daje novi početak i novi kraj. Svake sekunde dobijate novu šansu. Morate je samo iskoristiti.

3. BRIGE I ŽALJENJE NIŠTA NEĆE PROMIJENITI
Oni koji se najviše žale, najmanje će napraviti. Uvijek je bolje pokušati napraviti nešto veliko i doživjeti neuspjeh, nego pokušati ništa i uspjeti. Nije sve gotovo ako ste izgubljeni; gotovo je kad ništa ne možete napraviti, nego se samo žaliti. Vjerujete li u nešto, pokušavajte i dalje. Ne dozvolite da sjene prošlosti padaju na stazu prema budućnosti. Provedete li danas cijeli dan žaleći se na jučer, sutra neće biti bolje. Umjesto toga poduzmite nešto. Dopustite da vam ono što ste naučili poboljša život.

I bez obzira što će se dogoditi, zapamtite da istinska sreća počinje stizati samo kada se prestanete žaliti na probleme i počnete biti zahvalni za sve one probleme koje nemate.

4. VAŠI OŽILJCI SU SIMBOLI VAŠE SNAGE
Nikad se nemojte sramiti vaših ožiljaka koje vam je nanio život. Ožiljak znači da je bol gotova, a rana zarasla. To znači da ste pobijedili bol, naučili lekciju, postali jači i krenuli dalje. Ožiljak je tetovaža pobjede na kojiu trebate biti ponosni. Ne dozvolite da postanete taoc svojih ožiljaka. Ne dozvolite da zbog njih živite život u strahu. Ožiljaka se ne možete rješiti, ali možete promijeniti način na koji ih gledati. Počnite gledati ožiljke kao znak snage, a ne boli.

Pjesnik Rumi je jednom rekao ” Rana je mjesto gdje u vas ulazi Svjetlost”. Iz patnje su proizašle najsnažnije duše.

5. SVAKA MALA BORBA JE KORAK NAPRIJED
U životu, strpljenje ne znači čekanje; to je sposobnost da imate pozitivan stav dok radite na ostvarenju svojih snova, s uvjerenjem da je sve vrijedno toga. A kad već odlučite pokušati, onda idite do kraja. Inače nema smisla ni pokušavati. Svaka svladana prepreka čini vas jačima na putu do konačnog cilja.

6. NEGATIVNOSTI DRUGIH LJUDI NISU VAŠ PROBLEM
Kad ste okruženi negativnošću, budite pozitivni. Nasmješite se. Kad se drugi loše odnose prema vama, i dalje budite vjerni sebi. Ne dozvolite da tuđa ogorčenost promijeni vašu osobnost. Ne smijete shvaćati stvari osobno, čak i kada se čine osobnima. Ljudi ne reagiraju zbog vas. Nego zbog sebe.

A najviše od svega, nikada se nemojte promijeniti kako bi impresionirali nekoga tko kaže da niste dovoljno dobri. Promijenite se jer ćete tako postati bolja osoba i to vas vodi ka boljoj budućnosti. I zato se radije brinite o sebi, a ne o tome što drugi misle. Ako snažno vjerujete u nešto, ne bojte se boriti za to. velika snaga proizlazi iz sposobnosti da svladate ono za što drugi misle da je nemoguće.

7. ONO ŠTO JE SUĐENO ĆE I BITI – KAD TAD.
Istinska snaga dolazi kada imate puno razloga za žaljenje, ali se radije smijete i cijenite život. U svakoj borbi ima dobrih stvari, ali morate otvoriti um i srce kako bi ih vidjeli. Stvari se ne događaju na silu. Jedino možete poludjeti od pokušavanja. U nekom trenutku morate odustati i pustiti da se stvari dogode.

Na kraju krajeva, voljeti svoj život znači vjerovati svojoj intuiciji, riskirati, gubiti i pronalaziti sreću, cjeniti sjećanja i učiti kroz iskustvo. Morate prestati brinuti i sumnjati na svakom koraku. Budite svjesni u svakom trenutku i uživajte u životu dok se otkriva pred vama. Možda nećete završiti tamo gdje ste htjeli, ali s vremenom ćete stići tamo gdje ste trebali biti.

8. NAJBOLJA STVAR KOJU MOŽETE NAPRAVITI JE UVIJEK IĆI DALJE
Nikada se ne bojte ponovno pokušavati, ponovno voljeti, ponovno živjeti ili ponovno sanjati. Ne dozvolite da vam teška lekcija očvrsne srce. Najbolje životne lekcije često naučimo u najgorim vremenima i iz najtežih pogrešaka. Bit će perioda kada će se činiti da je sve otišlo kvragu i da ne može biti gore. I može se činiti da nema izlaza. Ali nikad nije tako. Kada ste spremni odustati, sjetite se da stvari ponekad moraju krenuti nagore, da bi moglo biti bolje.

Pronađite snage smijati se svaki dan. Pronađite snage da se osjećate drukčijima, ipak predivnima. Pronađite način i da druge potaknete na osmijeh. Ne mučite se stvarima koje ne možete promijeniti. Živite jednostavno, volite velikodušno i govorite iskreno. Radite predano. I nikada ne odustajte.

Izvor: zdravaisretna